Tekst:

Kreativne strategije za izgradnju zajedničkog

Amanda de la Garza, Alejandra Labastida, Ignacio Plá

Umjetnička prak­sa Andreje Kulunčić obi­lje­že­na je istra­ži­va­njem novih mode­la druš­tve­nih odno­sa i komu­ni­ka­ci­je. Kulunčić umjet­nost shva­ća kao pro­ces istra­ži­va­nja, surad­nje i samo­or­ga­ni­za­ci­je. Ova izlož­ba dio je šireg pro­jek­ta pod nazi­vom Kreativne stra­te­gi­je, koji nas­to­ji razvi­ti tran­sdis­ci­pli­nar­nu plat­for­mu za razu­mi­je­va­nje, raz­mje­nu i pro­izvod­nju kre­ativ­nih stra­te­gi­ja zajed­ni­ce. Svaki modul ovog istra­ži­va­nja, zapo­če­tog u Hrvatskoj, foku­si­ran je na akti­vi­ra­nje ini­ci­ja­ti­va samo­or­ga­ni­zi­ra­nja u stvar­nom tki­vu druš­tva. Kulunčićev inte­res za te teme tre­ba razu­mje­ti u odno­su na povi­jes­ni i geopo­li­tič­ki kon­tekst nje­zi­na pogle­da: Hrvatska je bila dio biv­še Jugoslavije, soci­ja­lis­tič­ke zem­lje u kojoj je ide­ja zajed­niš­tva bila ide­olo­ški namet­nu­ta od stra­ne režima.

Conquering and Building the Common zapo­če­lo je tije­kom umjet­nič­ke rezi­den­ci­je u Mexico Cityju 2011. Tijekom svog borav­ka sazva­la je rad­nu sku­pi­nu s istraživačima/cama s Universidad Autónoma Metropolitana (UAM), Colegio de México, Universidad Nacional Autónoma de México (UNAM) i predstavnika/ca četi­ri­ju druš­tve­nih orga­ni­za­ci­ja u gradu:

• Centro de Reflexión y Acción Laboral (Mexico City), Proyecto Obrero de Fomento Cultural y Educativo, A.C., posve­ćen una­pre­đe­nju obra­ne rad­nič­kih pra­va i orga­ni­zi­ra­nog rada;
• Unión de Colonos, Inquilinos y Solicitantes de Vivienda Libertad, A.C., smje­šte­na u čet­vr­ti Colonia Cananea, Iztapalapa, čiji su cilje­vi pobolj­ša­ti sta­no­va­nje u urba­ni­zi­ra­nim podru­čji­ma i oni­ma koji se tek tre­ba­ju urba­ni­zi­ra­ti, bra­ni­ti pra­va svo­jih članova/ica i pro­mi­ca­ti obra­zov­ne, druš­tve­ne i kul­tur­ne aktiv­nos­ti za obi­te­lji radnika/ca;
• Asamblea Comunitaria Miravalle u Iztapalapi, čija je misi­ja kon­so­li­di­ra­ti sudje­lo­va­nje među ins­ti­tu­ci­ja­ma i sta­nov­ni­ci­ma susjed­stva s ciljem stva­ra­nja boljih život­nih uvje­ta, soci­jal­ne prav­de i eko­lo­ške odr­ži­vos­ti; te
• Calpulli Tecalco, A. C., sa sje­di­štem u San Pedro Atocpan, Milpa Alta, orga­ni­za­ci­ja koja radi na obnav­lja­nju nahu­atl jezi­ka kao sred­stva rekons­truk­ci­je vri­jed­nos­ti autoh­to­ne kul­tu­re, kao i oču­va­nja pri­rod­nog i kul­tur­nog kra­jo­li­ka tog područja.

U prvoj fazi istra­ži­va­nja ova­ko for­mi­ra­na rad­na gru­pa foku­si­ra­la se na pra­će­nje povi­jes­ti samo­or­ga­ni­zi­ra­nja u gra­du i istra­ži­va­nje stra­te­gi­ja kori­šte­nih za rje­ša­va­nje pro­ble­ma sva­kod­nev­nog živo­ta u mar­gi­nal­nim urba­nim kon­tek­s­ti­ma. Jedno od otkri­ća ovog pro­ce­sa bila je potre­ba da se arti­ku­li­ra povi­jest druš­tve­ne orga­ni­za­ci­je u Meksiku, suprot­stav­lja­ju­ći se služ­be­noj ver­zi­ji, napi­sa­na iz vlas­ti­tog iskus­tva. Isto tako, iden­ti­fi­ci­ran je širok ras­pon ini­ci­ja­ti­va u koji­ma se druš­tve­na kre­ativ­nost oči­tu­je kao alat koji je pre­ve­den u pro­ce­se kons­ti­tu­ci­je i pot­vr­đi­va­nja iden­ti­te­ta te u pro­jek­te poput urba­nih vrto­va, druš­tve­nih knjiž­ni­ca i kuhi­nja, umjet­nič­kih i trgo­vač­kih ško­la, popu­lar­nih sta­no­va­nje i pru­ža­nje urba­nih uslu­ga, izme­đu osta­log. U svo­joj dru­goj fazi 2013., nova rad­na sku­pi­na sas­tav­lje­na od pred­stav­ni­ka udru­ga i pozva­nih umjet­ni­ka uspje­la je iden­ti­fi­ci­ra­ti niz pro­ble­ma s koji­ma su se orga­ni­za­ci­je suoča­va­le tije­kom svo­je povi­jes­ti, od osni­va­nja do kon­so­li­da­ci­je (unu­tar­nje podje­le i korup­ci­ja, ins­tru­men­ta­li­za­ci­je kao poli­tič­ki kapi­tal od stra­ne poli­tič­kih stra­na­ka itd.).

Kulunčićeva izlož­ba sadr­ži video ins­ta­la­ci­ju koja jav­nos­ti pred­stav­lja nje­zi­ne istra­ži­vač­ke mate­ri­ja­le i pro­gram aktiv­nos­ti osmiš­lje­nih u surad­nji s druš­tve­nim organizacijama.

Glavni cilj pro­jek­ta je stvo­ri­ti plat­for­mu za raz­mje­nu iskus­ta­va i zna­nja koja su izgra­đe­na, što bi omo­gu­ći­lo budu­ću surad­nju izme­đu ovih ini­ci­ja­ti­va i dove­lo do stva­ra­nja pri­ruč­ni­ka ili “kuti­je s ala­ti­ma”, naprav­lje­ne na teme­lju orga­ni­zi­ra­nja iskus­ta­va, a koji se mogu poka­za­ti koris­nim za dru­ge kolektivitete.

Paralelno s izlož­bom, pos­to­jat će kanal komu­ni­ka­ci­je sa širom jav­noš­ću kroz novin­ske pri­lo­ge i web stra­ni­cu koja će funk­ci­oni­ra­ti kao baza poda­ta­ka o druš­tve­nim orga­ni­za­ci­ja­ma u Mexico Cityju.

Iako bi se Kulunčićev rad mogao ubro­ji­ti u ono što neki auto­ri nazi­va­ju “druš­tve­nim obra­tom” u umjet­nos­ti, umjet­ni­ca se dis­tan­ci­ra od dru­ga­či­jih lini­ja koje se pod tim nas­lo­vom razvi­ja­ju. Za raz­li­ku od rela­cij­ske este­ti­ke, na pri­mjer, nje­zin pro­jekt nije stvar puke repro­duk­ci­je obli­ka druš­tve­nos­ti u pros­to­ru muze­ja, izvan polja dje­lo­va­nja te koje u pot­pu­nos­ti odre­đu­ju umjet­nik i kodo­vi umjet­nos­ti. Umjesto toga, pro­jekt zauzi­ma kri­tič­ki stav pre­ma kori­šte­nju akte­ra, tema i druš­tve­nih kon­tek­s­ta u tak­voj umjet­nič­koj praksi.
Prijedlog pred­stav­ljen na MUAC‑u uspje­šan je kao plat­for­ma u dva smis­la. jasan je u pogle­du rizi­ka u koje dje­lo ula­zi poku­ša­va­ju­ći dje­lo­va­ti u dva svi­je­ta koji funk­ci­oni­ra­ju pre­ma raz­li­či­tim sku­po­vi­ma pra­vi­la. Njezin čin balan­si­ra­nja sas­to­ji se od osi­gu­ra­va­nja da nje­zin svi­jet neće neutra­li­zi­ra­ti onaj dru­gi. S jed­ne stra­ne, to olak­ša­va kori­šte­nje muze­ja, shva­enog kao pov­la­šte­nog mjes­ta vid­lji­vos­ti koje vanj­ski akte­ri mogu koris­ti­ti. Međutim, to isto­dob­no stva­ra niz virus­nih meha­ni­za­ma – inter­ven­ci­ja u jav­nom pros­to­ru  i u masov­nim medi­ji­ma – s ciljem ponov­nog vra­ća­nja zah­tje­va i akte­ra koji su pri­vre­me­no unu­tar muze­ja u vid­lji­vi jav­ni pros­tor kori­šte­njem umjet­nič­kog jezika.

Ključ ope­ra­ci­je je stva­ra­nje uvje­ta jed­na­kos­ti izra­ža­va­nja za sve aktere.

Akteri koji su sura­đi­va­li na pro­jek­tu aktiv­no sudje­lu­ju u dono­še­nju odlu­ka o smje­ru u kojem se pro­jekt kre­će. Umjetnica je defi­ni­ra­la vizu­al­no rje­še­nje dje­la u izlož­be­nom pros­to­ru Muzeja; nema lice­mjer­nog poku­ša­ja da se nje­zi­na ulo­ga pri­ka­že kao nešto dru­go do ono­ga što jest. Funkcionira kao apa­rat, sprem­nik u kojem lju­di mogu pro­na­ći jed­ni dru­ge, put kojim se usmje­ra­va­ju te druš­tve­ne ener­gi­je, ali mno­ge su odlu­ke o pro­jek­tu done­se­ne kolek­tiv­no, od aktiv­nos­ti koje će se razvi­ti u ovom apa­ra­tu i dizaj­na web stra­ni­ce do samog nas­lo­va pro­jek­ta. Iako je nemo­gu­će u pot­pu­nos­ti zašti­ti­ti pro­jekt od ins­tru­men­ta­li­za­ci­je u kom­pli­ci­ra­nom sple­tu poli­tič­kih i eko­nom­skih sila koje pro­ži­ma­ju ins­ti­tu­ci­ju muze­ja, Kulunčić je uvje­ren da će ta ins­tru­men­ta­li­za­ci­ja biti barem obostrana.

Kulunčićev rad poka­zu­je da je samo­or­ga­ni­za­ci­ja bitan dio urba­nog iskus­tva i povi­jes­ti. Nadalje, ona ponav­lja ono što iskus­tvo orga­ni­za­ci­ja pro­izvo­di: ide­ja zajed­ni­ce i “općeg dobra” nije dano, već nešto što je kons­tru­ira­no i — da upo­tri­je­bi­mo nji­ho­ve vlas­ti­te ter­mi­ne — osvo­je­no, u mje­ri u kojoj dje­lu­je suprot­stav­lja­ju­ći se druš­tve­noj logi­ci i logi­ci subjek­ti­va­ci­je prev­la­da­va­ju­će u kapitalizmu.

Mexico City, 2013

​

edukacija, participativni projekt, politika