Tekst:

Izložba Andreja Kulunčić: Činiti svijet boljim mjestom

Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti, 15. svib­nja – 12. lis­to­pa­da 2025.

Kustosica: Martina Munivrana

Vizualna umjet­ni­ca Andreja Kulunčić, čiji je rad jedan od ključ­nih opu­sa druš­tve­no anga­ži­ra­ne umjet­nič­ke prak­se u Hrvatskoj, prvi se put pred­stav­lja samos­tal­nom i cje­lo­vi­tom izlož­bom koja dono­si pre­sjek nje­zi­nog stva­ra­laš­tva od 90-ih godi­na 20. sto­lje­ća do danas. Podloga je izlož­be istra­ži­va­nje i ana­li­za poten­ci­ja­la suvre­me­ne druš­tve­no anga­ži­ra­ne vizu­al­ne umjet­nič­ke prak­se u mije­nja­nju zate­če­ne druš­tve­ne situ­aci­je, odnos­no tvrd­nje auto­ri­ce kako druš­tve­no anga­ži­ra­na umjet­nost svo­jim dje­lo­va­njem čini svi­jet boljim mjes­tom. U svo­joj umjet­nič­koj prak­si Andreja Kulunčić uka­zu­je na druš­tve­ne neprav­de – iden­ti­fi­ci­ra ih, istra­žu­je nji­ho­ve uzro­ke i pro­pi­tu­je mogu­će nači­ne otpo­ra. Njezina umjet­nost nije samo reflek­si­ja stvar­nos­ti, već i alat za pro­mje­nu, poti­ču­ći publi­ku na kri­tič­ko raz­miš­lja­nje i aktiv­no sudjelovanje.

Uvidom u tri­de­se­to­go­diš­nji rad umjet­ni­ce, izlož­ba Andreje Kulunčić foku­si­ra se na teme poput femi­niz­ma, migra­ci­ja, rad­nič­kih pra­va, rod­ne rav­no­prav­nos­ti, inte­gra­ci­je i kul­tur­ne raz­no­li­kos­ti. Edukativne radi­oni­ce i disku­si­je pove­za­ne s izlož­bom omo­gu­ća­va­ju posje­ti­te­lji­ma i posje­ti­te­lji­ca­ma aktiv­no sudje­lo­va­nje, poti­ču­ći ih na kri­tič­ko raz­miš­lja­nje i anga­žman na ključ­nim druš­tve­nim pita­nji­ma. Interkulturna surad­nja još je jedan važan aspekt pro­gra­ma izlož­be. Aktivnosti koje pove­zu­ju stra­ne rad­ni­ke i rad­ni­ce s lokal­nim sta­nov­niš­tvom pro­mi­ču ink­lu­ziv­nost i otvo­re­nost, čime će se pros­tor Muzeja pro­fi­li­ra­ti kao dos­tu­pan svim druš­tve­nim skupinama.

Više o izložbi

Postav izlož­be, kre­iran suautor­skim radom Andreje Kulunčić i kus­to­si­ce izlož­be Martine Munivrane (MSU, Zagreb), struk­tu­ri­ran je u pet temat­skih cje­li­na: femi­ni­zam, tra­uma, migra­ci­ja, samo­or­ga­ni­za­ci­ja i struk­tu­ral­na ana­li­za umjet­ni­či­ne meto­do­lo­gi­je. Kroz ove cje­li­ne pre­zen­ti­ra se novi rad teme­ljen na kus­to­skim istra­ži­va­nji­ma auto­ri­či­na stva­ra­laš­tva te pre­is­pi­ti­va­nju funk­ci­je i for­me samos­tal­ne (retros­pek­tiv­ne) muzej­ske izlož­be kao druš­tve­nog agen­sa – pokre­ta­ča i ini­ci­ja­to­ra promjena.

Izložba uklju­ču­je rezul­ta­te istra­ži­va­nja nas­ta­lih kao plod surad­nje umjet­ni­ce s kus­to­si­ca­ma s koji­ma je umjet­ni­ca radi­la na kom­plek­s­nim pro­duk­ci­ja­ma tije­kom svo­je­ga tri­de­se­to­go­diš­njeg umjet­nič­kog dje­lo­va­nja: Irena Bekić (Hrvatska), Amanda de la Garza Mata (Meksiko), Anca Verona Mihulet (Rumunjska / Južna Koreja) i Katharina Schlieben (Njemačka). Istražujući raz­no­li­kos­ti svo­je­ga opu­sa, umjet­ni­ca je nave­de­nom surad­njom pro­ši­ri­la dosa­daš­nja istra­ži­va­nja pro­ble­mi­ma koji se otva­ra­ju unu­tar anga­ži­ra­ne druš­tve­ne umjet­nič­ke prak­se pre­ma pita­nji­ma repre­zen­ta­ci­je, rub­nog dje­lo­va­nja, kola­bo­ra­cij­skih prak­si, estet­skog čina itd. Drugim rije­či­ma, ula­žu­ći u eks­pe­ri­ment vlas­ti­tu prak­su, Andreja Kulunčić uspos­tav­lja širok temelj za višes­loj­no istra­ži­va­nje druš­tve­no anga­ži­ra­ne umjet­nos­ti, nje­zi­nih mogu­ćih reflek­si­ja i eks­ten­zi­ja, kao i druš­tve­nih feno­me­na, sagle­da­no iz raz­li­či­tih per­s­pek­ti­va. Navedene surad­nje i istra­ži­va­nja rezul­ti­ra i boga­tim poprat­nim pro­gra­mom uz izlož­bu koja se odvi­ja­ti kroz diskur­ziv­ni i edu­ka­tiv­ni pro­gram te rad s lokal­nom zajednicom.

Posjetitelje i posje­ti­te­lji­ce izlož­be pozva­ni su da sudje­lu­ju u raz­no­vr­s­nim pro­gra­mi­ma uz izlož­bu: niz inter­kul­tur­nih pro­gra­ma, edu­ka­tiv­ne radi­oni­ce, diskur­ziv­ni pro­gram, zajed­nič­ko kre­ira­nje vrta MSU‑a. Publiku se izlož­bom i surad­njom u nave­de­nim pro­gra­mi­ma poti­če na soli­dar­nost i pre­uzi­ma­nje zajed­nič­kog rizi­ka da se uklju­či u suprot­stav­lja­nje para­dig­mi pri­vi­le­gi­ra­nih koji zane­ma­ru­ju dru­gos­ti sve­de­ne na pre­živ­lja­va­nje. U tak­voj siner­gi­ji i poti­caj­nom dje­lo­va­nju, u zajed­nič­kom istu­pu koji se ne mora odvi­ja­ti samo u pros­to­ru poli­tič­ke moći, stva­ra se aktiv­no polje dje­lo­va­nja. U tom pro­ce­su JA pre­ras­ta u zajed­nič­ko MI.

Na izlož­bi su pred­stav­lje­ni rado­vi: index.žene, ISTE – za pri­hva­ća­nje raz­li­či­tos­ti, Vi ste Partiju izda­le onda kada je tre­ba­lo da joj pomog­ne­te, Učimo napra­vi­ti mjes­ta svi­ma, 1 FRANAK = 1 GLAS, Sight.seeing, Samo za Austrijance, Bosanci van! (rad­ni­ci bez gra­ni­ca), O sta­nju naci­je, Kreativne stra­te­gi­je, Žao mi je … nije mi žao, NAMA: 1908 zapos­le­ni­ka, 15 rad­nih mjes­ta, Maloljetnička trud­no­ća; te tri nova rada reali­zi­ra­na za ovu izlož­bu: Muzejski vrt / jes­ti­vi muzej, Mikrosituacije zajed­niš­tva: stva­ra­nje iskus­tva biva­nja sku­pa i Susret druš­tve­nog JA.

Interkulturalni pro­gram

U sklo­pu novog pro­jek­ta Mikrosituacije zajed­niš­tva: stva­ra­nje iskus­tva biva­nja sku­pa, Andreje Kulunčić pove­zu­je stra­ne rad­ni­ke i rad­ni­ce s lokal­nim sta­nov­niš­tvom u cilju stva­ra­nja zajed­nič­kog iskus­tva i pro­miš­lja­nja suži­vo­ta. Strani rad­ni­ci i rad­ni­ce, koji su s povje­re­njem i željom za boljim život­nim uvje­ti­ma doš­li u Hrvatsku, sa sobom dono­se vlas­ti­te obi­ča­je, kul­tu­ru, sva­kod­nev­ne navi­ke, ali i svo­je nade i stra­ho­ve. Ni mi, kao doma­ći­ni, ni oni, kao novi sta­nov­ni­ci i sta­nov­ni­ce Hrvatske, čes­to nismo sigur­ni kako zajed­no gra­di­ti zajed­nič­ku buduć­nost i što zna­či zajed­niš­tvo u raz­li­či­tos­ti. Glavni fokus pro­gra­ma – kul­tur­na raz­no­li­kost – razvi­jat se kroz pro­miš­lja­nje dosa­daš­njeg suži­vo­ta i zajed­nič­ke vizi­je buduć­nos­ti. Umjetnica se pri­tom osla­nja na dva ključ­na aspek­ta: pre­is­pi­ti­va­nje pra­ved­nih odno­sa (rad­nih i život­nih) stra­nih rad­ni­ka i rad­ni­ca te pro­ši­ri­va­nje pros­to­ra suvre­me­ne umjet­nos­ti kroz stva­ra­nje plat­for­me za kul­tur­nu raz­mje­nu s Filipincima i Filipinkama i Indonežanima i Indonežankama, koji žive i rade u Hrvatskoj.

Kroz nji­hov osob­ni izbor i surad­nju, na izlož­bi se pred­stav­ljau spe­ci­fič­nos­ti fili­pin­ske i indo­ne­zij­ske umjet­nos­ti i kul­tu­re široj publi­ci. Izložba stva­ra pros­tor za dija­log i raz­mje­nu, isti­ču­ći kul­tur­ne poseb­nos­ti, dok isto­dob­no pru­ža pri­li­ku ovim zajed­ni­ca­ma da se pove­žu sa svo­jom bašti­nom. Cilj je upoz­na­ti i anga­ži­ra­ti širu publi­ku s boga­tom tra­di­ci­jom ovih kul­tu­ra, poti­ču­ći bolje razu­mi­je­va­nje i uva­ža­va­nje kul­tur­nih raz­no­li­kos­ti u suvre­me­nom hrvat­skom društvu.

Edukativne radi­oni­ce i par­ti­ci­pa­tiv­ni seg­men­ti izložbe

U sklo­pu izlož­be odr­ža­va se pre­ko 60 edu­ka­tiv­nih radi­oni­ca i par­ti­ci­pa­tiv­nih dije­lo­va koje uklju­ču­ju rad s publi­kom i lokal­nom zajed­ni­com. Radovi Andreje Kulunčić usre­do­to­če­ni su na druš­tve­no anga­ži­ra­ne teme, surad­nju s raz­li­či­tom publi­kom i kolek­tiv­ne pro­jek­te, pru­ža­ju­ći posje­ti­te­lji­ma i posje­ti­te­lji­ca­ma pri­li­ku za aktiv­no sudje­lo­va­nje u programu.

Participativni dije­lo­vi izlož­be uključuju:

– index.žene: Posjetiteljice su pozva­ne da za vri­je­me tra­ja­nja izlož­be na bes­plat­nom tele­fon­skom bro­ju osta­ve poru­ku osje­ća­ju li se zado­volj­ne, dis­kri­mi­ni­ra­ne ili zlos­tav­lja­ne. Rezultati tele­fon­skih pozi­va pri­ka­zu­ju se na dis­ple­ju pos­tav­lje­nom na uoč­lji­vom pun­k­tu gra­da, na inter­ne­tu i u izlož­be­nom pros­to­ru, stva­ra­ju­ći vizu­al­ni pri­kaz druš­tve­ne stvarnosti.

– Vi ste Partiju izda­le onda kada je tre­ba­lo da joj pomog­ne­te: Posjetiteljice mogu sudje­lo­va­ti u akci­ji izra­de zajed­nič­kog antis­po­me­ni­ka zapo­če­tog na pret­hod­nim izlož­ba­ma pro­jek­ta. Izrađujući skul­p­tu­ri­cu od gli­ne, one sim­bo­lič­no posve­ću­ju po jed­nu skul­p­tu­ri­cu za sva­ku od 850 kaž­nje­ni­ca poli­tič­kog logo­ra Goli otok i Sveti Grgur.

U sklo­pu istog pro­jek­ta orga­ni­zi­ra­ne su čita­telj­ske gru­pe i raz­go­vo­ri o izos­tav­lja­nju žen­ske povi­jest (HERstory) iz domi­nant­nih povi­jes­nih nara­ti­va i o spe­ci­fič­nos­ti­ma žen­skog iskus­tva traume.

- Žao mi je … nije mi žao: moguć­nost sudje­lo­va­nja publi­ke u medij­skoj radij­skoj intervenciji.

Kreativne stra­te­gi­je i Muzejski vrt

Kako bi se stvo­ri­la zajed­ni­ca u urba­nom vrtu kao dio šireg pro­jek­ta Kreativne stra­te­gi­je, reali­zi­ran je novi pro­jekt pod nazi­vom Muzejski vrt / jes­ti­vi muzej. Andreja Kulunčić kroz svo­je je umjet­nič­ko dje­lo­va­nje radi­la na izgrad­nji pros­to­ra za razvoj druš­tve­nih odno­sa, napre­do­va­nje prak­si zajed­ni­ce i osna­ži­va­nje oso­ba poj­mo­vi­ma kao što su kolek­tiv, bri­ga i uza­jam­nost. Projekt Muzejski vrt / jes­ti­vi muzej nova je pro­duk­ci­ja u kon­tek­s­tu retros­pek­ti­ve nje­zi­na rada. Kao što je uobi­ča­je­no u Andrejinu radu, lokal­ni kon­tekst igra ključ­nu ulo­gu u pro­duk­ci­ji novih dje­la. U ovom slu­ča­ju umjet­ni­ca nas­to­ji izgra­di­ti druš­tve­ni pros­tor koji zamag­lju­je pojam unu­tar­njeg i vanj­skog muze­ja i poku­ša­va pro­izves­ti pros­tor u kojem susje­di i posje­ti­te­lji mogu eks­pe­ri­men­ti­ra­ti s novim moguć­nos­ti­ma oko ide­je zajed­nič­kog dobra. To podra­zu­mi­je­va rad s arhi­tek­tu­rom muzej­ske zgra­de i nje­zi­nim moguć­nos­ti­ma te upo­tre­bu pos­to­je­ćih plat­for­mi i tera­sa, koje do sada nisu kori­šte­ne, kako bi se stvo­ri­la dva vrta. Jedan od njih unu­tar muze­ja, a dru­gi u peri­fer­nom dije­lu zgra­de. Vrtovi ne pred­stav­lja­ju samo pros­tor za opu­šta­nje ili raz­go­vor, već i mjes­to u kojem rad­nja vrtlar­stva i bri­ga o zajed­nič­kom vrtu, kako s ukras­nim tako i s jes­ti­vim bilj­ka­ma, stva­ra zajed­nič­ku odgo­vor­nost. S dru­ge stra­ne, u ovom pro­jek­tu muzej ima ulo­gu druš­tve­nog agen­ta tako što pos­ta­je pro­pus­nim i stva­ra veze sa susjed­nim zajed­ni­ca­ma te stva­ra zajed­ni­cu pove­zi­va­njem lju­di, u vri­je­me jake indi­vi­du­ali­za­ci­je i otuđenosti.

Kao dio pro­miš­lja­nja o samo­or­ga­ni­zi­ra­nju i samo­obra­zo­va­nju, pred­stav­lja se i novi pro­jekt Susret druš­tve­nog JA, obli­ko­van kao seri­ja dija­lo­ških frag­me­na­ta u izved­bi Alme Price i Jadranke Đokić. Ovaj rad odgo­va­ra na Andrejin zah­tjev da se uro­ni u slo­že­no tki­vo druš­tve­nih odno­sa. Kroz rad se istra­žu­ju raz­li­či­te razi­ne razu­mi­je­va­nja druš­tve­nog: od pri­sil­nog pro­ma­tra­nja i pre­poz­na­va­nja nači­na na koji je druš­tve­no kons­ti­tu­ira­no, pre­ko uče­nja o nje­go­voj kon­fi­gu­ra­ci­ji, pa do dub­ljeg osvje­šta­va­nja da smo svi neiz­bje­žan dio druš­tve­nog tki­va. To nas tki­vo obli­ku­je, ali i mi svo­jim dje­lo­va­njem obli­ku­je­mo njega.

Osim toga, pro­jekt Kreativne stra­te­gi­je obu­hva­ta i radi­oni­ce izrav­ne demo­kra­ci­je za sred­njo­škol­ce te disku­si­je s rad­ni­ci­ma i rad­ni­ca­ma te migran­ti­ma i migran­ti­ca­ma u surad­nji s gru­pom Direktna demo­kra­ci­ja u školi.

Diskurzivni pro­gram

Diskurzivni dio izlož­be sas­to­ji se od ras­pra­va koje se refe­ri­ra­ju na teme usko pove­za­ne s radom umjet­ni­ce i pro­jek­ti­ma koje je ostva­ri­la (femi­ni­zam, rod­na rav­no­prav­nost, tra­uma, migra­ci­ja). Od iznim­ne je važ­nos­ti da izlož­ba ne osta­je samo gale­rij­ska – rado­vi Andreje Kulunčić druš­tve­no su anga­ži­ra­ni i par­ti­ci­pa­tiv­ni te izlož­ba dose­že svoj puni poten­ci­jal tek reali­za­ci­jom ovih programa.

Biografija umjet­ni­ce

Vizualna umjet­ni­ca Andreja Kulunčić (r. 1968.) u svo­jim rado­vi­ma pro­pi­tu­je raz­li­či­te aspek­te druš­tve­nih odno­sa i druš­tve­ne prak­se, zani­ma­ju­ći se za druš­tve­no anga­ži­ra­ne teme, inte­rak­ci­ju s raz­li­či­tim publi­ka­ma i surad­nju na kolek­tiv­nim pro­jek­ti­ma. Uspostavljajući vlas­ti­te inter­dis­ci­pli­nar­ne mre­že, nje­zin umjet­nič­ki rad pos­ta­je istra­ži­va­nje, pro­ces surad­nje, sukre­ira­nja i samo­or­ga­ni­za­ci­je. Često pozi­va publi­ku na aktiv­nu surad­nju, uklju­ču­ju­ći ih u „dovr­ša­va­nje” svo­jih dje­la. Transdisciplinarni pris­tup, u kojem se umjet­nič­ke vje­šti­ne nado­pu­nju­ju oni­ma iz dru­gih podru­čja, važan je ele­ment nje­zi­ne prak­se. Radovi Andreje Kulunčić goto­vo redo­vi­to nas­ta­ju u surad­nji sa struč­nja­ci­ma i struč­nja­ki­nja­ma iz raz­li­či­tih dis­ci­pli­na uklju­ču­ju­ći soci­olo­gi­ju, antro­po­lo­gi­ju, psi­ho­lo­gi­ju, dizajn, pro­gra­mi­ra­nje i dru­ge. U svo­jim pro­jek­ti­ma obra­đu­je simp­to­me suvre­me­nog druš­tva, od kse­no­fo­bi­je do depre­si­je, s poseb­nim nagla­skom na goru­će pro­ble­me tran­zi­cij­skih i pos­t­tran­zi­cij­skih sre­di­na. Često sura­đu­je s mar­gi­na­li­zi­ra­nim sku­pi­na­ma, s nji­ma stva­ra­ju­ći raz­li­či­te plat­for­me za izra­ža­va­nje i sudje­lo­va­nje. Galeriju čes­to tran­sfor­mi­ra u pros­tor za radi­oni­cu i uče­nje, svo­je­vr­s­ni druš­tve­ni labo­ra­to­rij čiji se rezul­ta­ti osje­ća­ju u sva­kod­nev­nom živo­tu. Djelujući na rub­nim podru­čji­ma i usmje­ra­va­ju­ći svo­ju kri­ti­ku pre­ma sre­diš­njim vri­jed­nos­ti­ma ima­gi­nar­nih ins­ti­tu­ci­ja glo­ba­li­zi­ra­ju­ćih dru­šta­va i nji­ma uvje­to­va­nim podje­la­ma, nje­zi­na umjet­nič­ka pro­duk­ci­ja suge­ri­ra spo­sob­nost umjet­nos­ti da ponu­di pole­mič­ke teme­lje za pro­miš­lja­nje i ras­tva­ra­nje odre­đe­nih ins­ti­tu­ci­onal­nih obli­ka i gra­đe­nje novih.

Andreja Kulunčić je diplo­mi­ra­la 1992. kipar­stvo na Fakultetu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Beogradu. Od 1992. do 1994. nas­tav­lja stu­dij na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Budimpešti na kipar­skom odsje­ku. Članica je HDLU‑a od 1996. Od 2009. pre­da­je na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, na smje­ru Novi medi­ji. Suosnivačica je udru­ge Multidisciplinarni autor­ski pro­jek­ti i akci­je (MAPA) za umjet­nost, zna­nost i teh­no­lo­gi­ju osno­va­ne 2001. u Zagrebu. Njezin rad pred­stav­ljen je na važ­nim među­na­rod­nim izlož­ba­ma, uklju­ču­ju­ći: Documenta 11 (Kassel), Manifesta 4 (Frankfurt), 8. Istanbul Biennial (Istanbul), Liverpool Biennial 04 (Liverpool) i 10. tri­je­na­le Indije (New Delhi), na skup­nim izlož­ba­ma u muze­ji­ma uklju­ču­ju­ći: Whitney Museum of American Art (New York), PS1 (New York), Walker Art Centre (Minneapolis), MUAC (Mexico City), Palais de Tokyo (Pariz), Kumu Art Museum (Tallinn), MSU (Zagreb), +MSUM (Ljubljana), Zacheta National Gallery (Varšava), Garage Museum (Moskva), Lentos Kunstmuseum (Linz), Museum of Modern Art (Saint-Etienne) i Ludwig Múzeum (Budimpešta), na samos­tal­nim izlož­ba­ma, među osta­li­ma: Museo Universitario Arte Contemporáneo (Mexico City), Jorge Vargas Museum (Manila, Filipini), Muzej moder­ne i suvre­me­ne umjet­nos­ti (Rijeka), Salon Muzeja savre­me­ne umet­nos­ti (Beograd), Museo MADRE (Napulj), Palazzo Clabassi (Udine), Art in General (New York), Artspace Visual Art Centre (Sydney), Galerija Miroslav Kraljević (Zagreb), Galerija Nova (Zagreb) i Galerija Prozori (Zagreb). Sudjelovala je na sti­pen­di­ja­ma: MUAC & SOMA (Mexico City), Art in General (New York), University of Johannesburg (Južna Afrika), Walker Art Center (Minneapolis), Artspace (Sydney) te u sklo­pu 10. tri­je­na­la Indije (Jaipur).

Mrežna stra­ni­ca http://www.andreja.info/