Projekt:

Vi ste Partiju izdale onda kada je trebalo da joj pomognete*

Vi-ste-Partiju-izdale.pdf web

Site-spe­ci­fic pro­jekt na loka­li­te­ti­ma žen­skog poli­tič­kog zatvo­ra Goli otok i Sveti Grgur, 2019. — 2022.

(*Naslov je iskaz upra­vi­te­lji­ce logo­ra Goli Marije Zelić)

Suradnice na pro­jek­tu su Renata Jambrešić Kirin, antro­po­lo­gi­nja i Dubravka Stijačić, psihoterapeutica

Goli otok i Sveti Grgur u zajed­nič­koj memo­ri­ji pred­stav­lja­ju mjes­ta repre­siv­ne des­ta­lji­ni­za­ci­je. Nastali su 1949. kao odgo­vor Partije na raskol Tito-Staljin s namje­rom „pre­od­go­ja“ nepo­dob­nih čla­no­va. Titova ide­ja kako infor­m­bi­rov­ce tre­ba slo­mi­ti a ne ubi­ti, otva­ra, osim usta­lje­nih logor­skih meto­da, uvo­đe­nje niza golo­otoč­kih spe­ci­fič­nos­ti, pogo­to­vo pre­ma žena­ma. Nasilna, des­truk­tiv­na i mizo­gi­na biopo­li­ti­ka u logo­ru, koja je sus­tav­no napa­da­la i na repro­duk­tiv­no zdrav­lje kaž­nje­ni­ca, te isklju­či­va­la nji­ho­ve spol­ne spe­ci­fič­nos­ti, i u isto vri­je­me okre­ta­la zatvo­re­ni­ce jed­ne pro­tiv dru­gih rezul­ti­ra­la je dubo­kom tra­umom i dugo­go­diš­njom šut­njom žena o golo­otoč­kom iskus­tvu. Društvo koje je patri­jar­hal­no pre­ma žen­skoj tra­umi, ali i same zato­če­ni­ce koje su osje­ća­le stid zbog ono­ga što su proš­le, pre­ma više istra­ži­va­či­ca niti danas nisu rav­no­prav­no pri­sut­ne u jav­nom diskur­su o tota­li­tar­nom nasi­lju u Jugoslaviji.

 

Umjetnička pro­duk­ci­ja foku­si­ra­na je na istra­ži­va­nje, osmiš­lja­va­nje i izra­du pro­jek­ta koji se bavi pita­njem žena zato­če­nih na Golom oto­ku i Sv. Grguru. Cilj je otvo­ri­ti novi oblik suoča­va­nja s pros­to­rom dehu­ma­ni­za­ci­je kroz istra­ži­va­nje i uspos­tav­lja­nja žen­ske memo­ri­je na tra­uma­tič­nu proš­lost. Tijekom četi­ri godi­ne rada, pro­jekt se sas­to­jao od neko­li­ko ključ­nih umjet­nič­kih aktiv­nos­ti: istra­ži­va­nja, inter­ven­ci­je na loka­li­te­ti­ma žen­skog poli­tič­kog logo­ra na Golom oto­ku i Svetom Grguru, izlož­be u muze­ju s par­ti­ci­pa­tiv­nim i diskur­ziv­nim pro­gra­mom koja se isto­dob­no odvi­ja­la i u jav­nim grad­skim pros­to­ri­ma, izra­de mrež­ne stra­ni­ce, publi­ka­ci­je, te stra­te­škog pris­tu­pa medij­skoj vid­lji­vos­ti. https://www.zene-arhipelag-goli.info/press/

Intervencije u sklo­pu pro­jek­ta sas­to­ja­le su se od: (1) pos­tav­lja­nja dvo­je­zič­ne hrvat­sko engle­ske infor­ma­tiv­ne table o ustro­ju i povi­jes­ti žen­skog logo­ra na oba oto­ka, (2) memo­ri­jal­ne toč­ke — upis sje­ća­nja logo­ra­ši­ca na tra­ume doživ­lje­ne tije­kom borav­ka na oba loka­li­te­ta, (3) žive izved­be kroz medij suvre­me­nog ple­sa, zvu­ka i gla­sa kao foren­zi­ke golo­otoč­kog iskus­tva i (4) umjet­nič­ke akci­je izra­de skul­p­tu­ri­ca u glini.

1. Postavljanje info-table na lokalitetu

„U ovoj uva­li i na obliž­njem oto­ku Sveti Grgur naiz­mje­nič­no se od 1950. do 1956. godi­ne nala­zio poli­tič­ki logor kroz koji je proš­lo više od 850 žena optu­že­nih za pove­za­nost s infor­m­bi­ro­om. Žene su same mora­le izgra­di­ti sta­ze i objek­te koji su danas vid­lji­vi u tra­go­vi­ma. S iznim­no okrut­nim sis­te­mom kaž­nja­va­nja, u koje­mu su logo­ra­ši­ce bile pri­si­lje­ne biti i vrši­te­lji­ce tor­tu­re, logor je bio mjes­to pat­nje i poni­že­nja. Šikaniranje optu­že­nih žena i poli­cij­ski nad­zor nas­tav­lja­ni su i nakon izla­ska iz logo­ra“ nat­pis je na info-tabli koja je pos­tav­lje­na u sklo­pu pro­jek­ta na oba loka­li­te­ta, i to prvi put 64 godi­ne nakon što su zad­nje zatvo­re­ni­ce napus­ti­le logor.

Kako Anca Verona Mihuleț, jed­na od kus­to­si­ca riječ­ke izlož­be pro­jek­ta, pojaš­nja­va u svom tek­s­tu ime­na, samo ime­na… „Prisvajanjem ulo­ge dono­si­te­lja odlu­ke nas­pram rav­no­duš­nog poli­tič­kog reži­ma, Kulunčić ponov­no uspos­tav­lja nuž­ni pore­dak stva­ri, onaj koji je izos­tao nakon zatva­ra­nja logo­ra, goto­vo kao da pos­tav­lja­nje te table – nor­ma­tiv­na i odgo­vor­na ges­ta u sva­koj demo­kra­ci­ji – daje tim pus­tim oto­ci­ma alter­na­tiv­nu egzis­ten­ci­ju. (…) Postojanje plo­če pred­stav­lja zavr­še­tak izvan­red­nog sta­nja i poče­tak novog reži­ma zna­če­nja izvan nove politike.“

Nakon geril­ske umjet­nič­ke akci­je pos­tav­lja­nja info-tabli na teško dos­tup­nim loka­li­te­ti­ma, pros­tor koji je po prvi put obi­lje­žen, pos­ta­je vid­ljiv široj jav­nos­ti zahva­lju­ju­ći raz­ra­đe­noj medij­skoj stra­te­gi­ji koji je sas­tav­ni dio projekta.

2. Memorijalne točke

U ruj­nu 2020. godi­ne na Golom oto­ku je uz pomoć kipa­ra Silvestra Ninića ukle­sa­no svje­do­čans­tvo biv­še logo­ra­ši­ce Vere Winter, ispi­sa­no rukom nje­zi­ne unu­ke Nine Winter: „Kamen smo nosi­le iz mora na vrh brda. Kada je hrpa na vrhu bila dovolj­no veli­ka, nosi­le bi kame­nje nazad do mora.“

U lip­nju 2021. godi­ne u živu sti­je­nu na Svetom Grguru ukle­sa­no je svje­do­čans­tvo Ženi Lebl, ispi­sa­no rukom nje­zi­ne neća­ki­nje Ane Lebl: „Na tvo­joj grba­či Sveti Grgure, poče­lo je ono kla­sič­no pita­nje ‘Biti ili ne biti?’ Ako biješ – bićeš. Ako ne biješ – bićeš bijen.

 

Postavljanjem table i upi­si­va­njem svje­do­čans­tva u sti­je­nu zaokru­že­ne su inter­ven­ci­je na loka­li­te­tu s koji­ma se ostav­lja, s jed­ne stra­ne, jak i vid­ljiv znak (info-table), a s dru­ge – skri­ve­ni trag stal­nog pod­sje­ća­nja kaž­nje­nič­ke tor­tu­re (upi­si svjedočanstava).

3. Živa izvedba

Na osno­vu svje­do­čans­ta­va kaž­nje­ni­ca, s psi­ho­te­ra­pe­ut­ki­njom Dubravkom Stijačić umjet­ni­ca je raz­ra­di­la krat­ke kon­cep­te za pros­tor­no istra­ži­va­nje dru­gim umjet­nič­kim medi­ji­ma – za foren­zi­ku tije­la, gla­sa i zvu­ka. U izved­ba­ma ple­sa­či­ce suvre­me­nog ple­sa Zrinke Užbinec, ins­tru­men­ta­lis­ti­ce Jasne Jovićević i voka­lis­ti­ce Annette Giesriegl na loka­li­te­ti­ma iskus­tvo kaž­nje­ni­ca tran­sfe­ri­ra­no je u jak tje­les­ni doživ­ljaj. Video-ins­ta­la­ci­ja nas­ta­la na mate­ri­ja­li­ma snim­lje­nim na loka­li­te­ti­ma pred­stav­lje­ne su na izlož­ba­ma pro­jek­ta. https://www.zene-arhipelag-goli.info/izlozbe/

 

4. Umjetnička akcija

Skulpturice koje Andreja izra­đu­je na loka­li­te­tu žen­skog logo­ra na Golom oto­ku sim­bo­lič­ki utje­lov­lju­ju sje­ća­nje na nasi­lje koje je ondje poči­nje­no. Specifični i vrlo ogra­ni­če­ni život­ni uvje­ti na oto­ku izmi­je­ni­li su tije­la žena, nji­ho­vo fizič­ko i men­tal­no zdrav­lje, dok su one inter­ve­ni­ra­le u struk­tu­ru oto­ka, odu­zi­ma­le od nje­ga i mije­nja­le mu sas­tav. Kažnjenice su nenas­ta­nje­ne oto­ke pre­tva­ra­le u pri­vre­me­no impro­vi­zi­ra­ne pros­to­re za život. Akcija govo­ri o besmis­le­nos­ti veći­ne pri­sil­nih rado­va tije­kom zato­če­niš­tva, o krh­kos­ti tije­la i teži­ni pre­živ­lja­va­nja u logo­ru. S dru­ge stra­ne, skul­p­tu­ri­ce izla­ze, tj. izras­ta­ju iz kame­na nagla­ša­va­ju­ći činje­ni­cu da je rad s kame­njem obli­ko­vao zatvo­re­ni­ce i osta­vio tra­go­ve na nji­ho­vim tije­li­ma do kra­ja živo­ta. Za akci­ju su oda­bra­na mjes­ta na koji­ma se još uvi­jek vidi trag rada zato­če­ni­ca, i time se gra­di nova nara­ci­ja na osi tije­lo – tran­sfor­ma­ci­ja – ops­ta­nak – njegovanje.

 

Projekt je u obli­ku samos­tal­ne izlož­be pred­stav­ljen u Povijesnom i pomor­skom muze­ju Istre u Puli (2021.), u Muzeju moder­ne i suvre­me­ne umjet­nos­ti u Rijeci (2022.) i u Muzeju Vargas u Manili, Filipini (2023.)

 

Realizacija pro­jek­ta: Autorica: Andreja Kulunčić / Suradnice: Renata Jambrešić Kirin, antro­po­lo­gi­nja i Dubravka Stijačić, psi­ho­te­ra­pe­uti­ca / Izvedba na loka­li­te­tu: Zrinka Užbinec, ples­na umjet­ni­ca i kore­ograf­ki­nja, Jasna Jovićević, sak­so­fo­nis­ti­ca i kom­po­zi­to­ri­ca, Annette Giesriegl, voka­lis­ti­ca i impro­vi­za­to­ri­ca / Fotografija: Darko Bavoljak, Ivo Martinović, Andreja Kulunčić / Snimanje: Darko Bavoljak, Ivo Martinović. / Montaža: Maida Srabović / Klesanje svje­do­čans­tva na loka­li­te­tu: Silvester Ninić / Tehnička izved­ba pos­tav­lja­nja tabli na loka­li­te­ti­ma: Silvester Ninić, Darko Bavoljak, Ivo Martinović, Andreja Kulunčić / Grafički dizajn table: Igor Kuduz / Produkcija pro­jek­ta: Udruga MAPA/Maja Marković, Andreja Kulunčić i Udruga Goli otok „Ante Zemljar“/Darko Bavoljak / 2019. – 2022.

 

Projekt je sufi­nan­ci­ran od: Zaklada Kultura nova, EPK Rijeka2020, Grad Zagreb, Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Friedrich-Ebert-Stiftung.

, ,