Izložba:

Osvajanje i konstruiranje zajedničkog

Mexico-MUAC.pdf web

Izložba istra­žu­je samo­or­ga­ni­zi­ra­nje zajed­ni­ca na rub­nim dje­lo­vi­ma Mexico Cityja, Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti, MX

MUAC, 27. 11. 2013. — 2. 2. 2014., Mexico City

Kustosi_ce izlož­be: Amanda de la Garza, Alejandra Labastida, Ignacio Pla  /  Zajednice uklju­če­ne u pro­jekt: Asamblea Comunitaria Miravalle (jed­na od naj­si­ro­maš­ni­jih mla­dih zajed­ni­ca na rubu gra­da), Calpulli Tecalco A.C., Milpa Alta (autoh­to­na indi­jan­ska zajed­ni­ca na rubu gra­da), Centro de Reflexión y Acción Laboral – Cereal (gru­pa jezu­ita koji dje­lu­ju pre­ma nače­li­ma teolo­gi­je oslo­bo­đe­nja), Unión de Colonos, Inquilinos y Solicitantes de Vivienda, Cananea (siro­maš­na zajed­ni­ca na rubu gra­da sa 40 godi­na iskus­tva u samoorganiziranju)

 

U zem­lji s izra­zi­to dife­ren­ci­ra­nim sta­nov­niš­tvom i nefunk­ci­onal­nim držav­nim sus­ta­vom, rub­ne siro­maš­ne zajed­ni­ce funk­ci­oni­ra­ju isklju­či­vo zahva­lju­ju­ći obli­ci­ma samo­or­ga­ni­za­ci­je koji­ma kom­pen­zi­ra­ju manj­ka­vost i disfunk­ci­onal­nost ins­ti­tu­ci­onal­nih struk­tu­ra. Videa snim­lje­na tije­kom teren­skih istraživanja>

 

Materijale nas­ta­le iz nje­zi­na teren­skog istra­ži­va­nja tih zajed­ni­ca umjet­ni­ca pos­tav­lja u Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti kao vide­oins­ta­la­ci­ju, izmje­šta­ju­ći ih, na taj način, s peri­fe­ri­je u cen­tar. Isto tako, ona pozi­va pri­pad­ni­ke samo­or­ga­ni­zi­ra­ju­ćih zajed­ni­ca da govo­re o pri­mje­ri­ma svo­je prak­se, orga­ni­zi­ra radi­oni­ce, pozi­va struč­nja­ke, stu­den­te i dru­ge gos­te. Pritom se ne radi o jed­no­s­mjer­nom pro­do­ru u zabra­nje­nu zonu, niti samo o otva­ra­nju pros­to­ra vid­lji­vos­ti depri­vi­ra­nih, već o rever­zi­bil­noj tran­s­lo­ka­ci­ji, inter­fe­ren­ci­ji druš­tve­nih polja. Centar, naime, koji uklju­ču­je muzej i muzej­sku publi­ku, zazi­re od rub­nih siro­maš­nih zajed­ni­ca koje ne poz­na­je, u koje ne zala­zi, o koji­ma stva­ra miš­lje­nje zas­no­va­no na lošim vijes­ti­ma i strahu.

 

Ako je zazor­no ono što uzne­mi­ru­je domi­nant­ni sis­tem zna­nja i inte­re­sa, a  Andreja Kulunčić razot­kri­va zazor­ni pros­tor kao kre­ativ­ni pros­tor soli­dar­nos­ti, bor­be za bolji život zajed­ni­ce i inven­ci­je, onda ona osna­žu­ju­će dje­lu­je na oba sistema.

Svjesna da se nala­zi na pozi­tiv­nom polu moći, koris­ti pri­vi­le­gi­ra­nu pozi­ci­ju bije­le europ­ske umjet­ni­ce da bude tran­sfer potla­če­nim gla­so­vi­ma. Uvlačeći siro­maš­ne zajed­ni­ce u sus­tav, kre­ira para­dok­sal­nu situ­aci­ju: podri­va sus­tav jer poka­zu­je one koji su nji­me obes­prav­lje­ni i kon­so­li­di­ra ga jer „uma­nju­je gre­šku“, nude­ći sus­ta­vu moguć­nost da se res­truk­tu­ri­ra s obzi­rom na per­cep­ci­ju odno­sa u zajednici.

Prostor Muzeja MUAC za tra­ja­nja je izlož­be pos­tao kre­ativ­na zona uče­nja, kri­tič­kih reflek­si­ja, među­sob­nog osna­ži­va­nja te kon­kret­nih ini­ci­ja­ti­va i surad­nji zajed­ni­ca i poje­di­na­ca iz rub­nih i iz domi­nant­nih kul­tur­nih podru­čja Mexico Citiyja.
(Text Irena Bekić)

, , ,